Za njega posebno!

И ове ноћи ту смо само папир, оловка и ја,

Савршени трио када љубав спусти ме до дна.

Па се речи само нижу, јер сећања долазе,

У глави исте слике, још увек не пролазе.

Гледам на сат, опет спојене су казаљке,

Знаш ти добро ко сада мисли на тебе.

Кажу да време лечи све,

А без тебе моје време стало је,

Негде у простору, у сновима,

Тамо где заувек бићу твоја вољена.

Све бих дала да стварност буде другачија,

Јер знам да нисам ти значила.

Сутра иста прича, ти са њом, а ја сама,

Али и даље ћу да се надам!

Иако ти ниси, друштво увек је ту,

А тебе опет у сну чекаћу...

Forfatter: Ledena_84

Oprettelse dato: 11. Jun 2011. 09:11:53

Stem: 0 (0 bedømninger), Visninger: 1998

Ingen kommentarer tilgжngelige.