Ja osecam danas da u meni tece
Krv predaka mojih, junackih i grubih,
I razumem dobro, u to mutno vece,
Zacto brojne igre u detinjstvu ljubih.
I prezirem tugu, zaboravljam bolju,
Jer u meni tece krv predaka moji’,
Mucenika starih i junaka koji
Umirahu cutke na strasnome kolju.
Jest, ja sam se dugo sa prirodom hrvo,
Uspeo sam - sve se moze kad se hoce -
Da na ovo stro i surovo drvo
Nakalemim najzad blagorodno voce.
I sad, ako placem kad se mesec krene
S oreolom modrim niz nebesne pute,
Il’ kad stare sume, carobne sirene,
Jedno tuzno vece zlokobno zacute,
Ja osecam ipak, ispod svezih grana
I kalema novih, da, ko nekad jaka,
U korenu starom struji snazna hrana,
Neiscrpna krepost starinskih junaka.
Sve iscezne tada. Zaboravljam bolju,
A preda me staju redom preci moji,
Mucenici stari, i junaci koji
Umirahu cutke na strasnome kolju...
___________________________________
Uzo deda svog unuka,
metn’o ga na krilo,
Pa uz gusle pevao mu
Sto je negda bilo.
Pevao mu srbsku slavu -
I srbske junake -
Pevao mu ljute bitke -
Muke svakojake.
Dedi oko zablistalo,
Pa suzu proliva,
I unuku svome rece
Da gusle celiva.
Dete gusle celivalo;
P’ onda pita živo:
"Je li, deda, zasto sam ja
Te gusle celiv’o?"
"Ti ne shvatas, Srbce malo!
Mi stariji znamo!
Kad dorastes, kad razmislis,
Kaz’ce ti se samo!"
_____________________________________
Otadzbino, majko moja,
I dedova mojih slavni’,
Dokle stizu krila tvoja
I pitome tvoje ravni?
Pokazi mi medje svoje,
Tvoje gore, reke tvoje.
"Od Budima, do Soluna,
I gde Timok zlatni stize,
I gde sumi bistra Una,
I Lovcen se nebu dize -
To su moje krsne gore,
Kuda Srbi srbski zbore".
Otadzbino, majko moja,
Sto je tuzno lice tvoje?
Zasto hrabra deca tvoja
Suzom kvase lice svoje?
Kakav bol im muci grudi,
I duboki uzdah budi?
"Moja deca suze liju,
Jer ih dusman muci stari,
Dusmanski im krvcu piju:
Turci, Nemci, i Madjari.
Sto slobodan svuda nije,
Zato Srbin suze lije".
Otadzbino, majko tuzna,
Ima l’ koga u mom rodu,
Da raspali roba suzna
Na boj sveti za slobodu,
Ko u doba ona stara,
Protiv Huna i Avara?
"Prihvatite luc slobode
Usred ove ropske tame;
A stariji nek vas vode
Gde ginuti valja za me:
Knjiga, to je luca tvoja,
Srbadijo, nado moja!"
________________________________
Junacku pesmu moj deda voli svaku,
Al’ najvise onu o Kraljevic Marku.
Dok Marko Musu za percin vuce
I moj deda k’o da ga sa njim tuce.
Odjednom poskoci, hukce, lulu pusi,
Ko sabljom mase dok nesto ne srusi.
Baka mu se cudi, mrmlja, tiho krsti
- Cuti, stara! - deda ce - Daj ne brsti.
Deda se u sve to tako jako uzivi,
Hoce tisinu, svi su mu nesto krivi.
Kad Marko na kraju pobedi Musu,
Kao da mu deda smace glavu rusu.
________________________________
U boj!
Za narod svoj!
Da crnoj noci svane,
Da jako sune grane,
Da Srbin lance zdere,
I tesku kletvu spere,
Kletvu sa srama svog -
Pa da nas vidi Bog!
Za narod svoj
Napred -
U sveti boj! - U boj!
U boj!
Za narod svoj!
Zove nas duh slobode,
Dobre nas zvezde vode,
Silje nas majka setna
I patnja petstoletna,
Goni nas roblja plac, -
Sinak nam pruza maè.
Za narod svoj
Napred -
U sveti boj! - U boj!
U boj!
Za narod svoj!
Ne znamo,braco draga,
Kakva je vraska snaga,
Al` nek su sami lavi,
Junak ce da ih smlavi,
Zverska je njina grud, -
Al` tu je strasni sud!
Za narod svoj
Napred -
U sveti boj! - U boj!
U boj!
Za narod svoj!
OVO SU SVETI DANI,
SADA SE SLOBODA BRANI,
Na diku celom svetu
Rusimo silu kletu.
Volimo posten grob
Neg` biti turski rob!
Za narod svoj
Napred -
U sveti boj! - U boj!
__________________________
Mlad k’o zora prolecnjega dana
Iz ociju plamni biju zraci,
Hrabar kao Kosovski junaci,
I blag kao vetar s juznih strana,
Vedar kao tihi osmeh srece,
U boj to se dobrovoljac krece.
Na prsima krst Kosovski nosi,
K’o vitezi u vremenu davnom,
I dok s neba kisa tiho rosi,
Gordo stupa pod trobojkom slavnom...
Po licu mu nezan osmeh sece,
U boj to se dobrovoljac krece.
K’o svi oni koji samo vole,
On sav blista u jarkom sjaju,
Neme usne zarko Boga mole,
Za blagoslov i zavet Mu daje,
Da ga nikada izneverit’ nece...
U boj to se dobrovoljac krece. |
