|
|
Svako vece od 20 casova okupljanje u Pricaonici. Dobrodosli!
|
|
|
|
|
trenutak..
Biti jaci od sebe to je ono što u ovom zivotu treba.Ugušiti u sebi sve želje èeznju,praktièno neèiniti ono što želiš. Lutati gradom bez veze frka zbog nekih sitnih poslova i sresti tebe.O bože od kada te nijesam vidjela jedna èitava vjeènost,a i juæe da smo bili skupa meni bi to bila vjeènost.Koliko nistavila u susretu i rastanku ima,i koliko li nas to unistava , koliko li nam oduzima radosti i smijeha ?Ali avaj i to je život. Nekad si me vodio oko jezera pored rijeke.u nekom boljem restoranu koji je bio na dobrom glasu.A danas?Gde danas da me povedeš u ovom gradu,kako da me odvojiš od svijeta ,da budem samo tvoja daleko od drugih oæiju ,daleko od tuðe zlobe?Gde?Kako naèi mjesto za nas dvoje?Nema toga mjesta ono samo postoji u nasim snovima ali i ja i ti hocemo stvarnost.Daj da krenemo tamo u neku nedovrsenu zgradu,nešto što æe sutra biti velelepno zdanje u kojem æe mladost tražit dozivljaje.Daj podjimo ovde.Pristajem kao i mnogo puta sto sam pristajala na tvoje predloge jer to su bili i moji predlozi.Malo sam blijeda, umorna i uzbuðena,pa ja sam ponovo stobom dovoljno za sva moja osecanja.Objašnjavaš mi to je ovo to je ono slušam te onako sa jednim uvom,znam nije to ono što zeliš hoæeš nesto drugo i ja ,ali?U nekom kupatilu nedovrsenom s hladnom vodom i pet šest ogledala kupaš se.Posmatram te i èak se ne stidimtoga,kad kad mi odluta pogled kroz prozor i na neke etisone neraspakovane koje ce danas sutra mnoge noge gaziti.Priæaš mi ponešto što èak nije ni za pamèenje.Polako prelaziš rukama po svome tijelu dok te hladna voda pere.Ja sam obucena kao da æu sada da krenem na neku zabavu.Prilaziš mi onako nag dok stojim i gledam svoje blijedo lice u ogledalo,dugo se gledamo u ogledalo mozda što nijesmo hrabri da se pogledamo u oci za taj naš poslednji sastanak i rastanak.Polako me okreæeš ksebi da bi spustio svoje usne na moje .Koliko li sam samo to željela ?I koliko li smo to puta radili,a danas?Ali,ljubili smo se tako dugo i strasno nekad je to bilo iz ocaja što je sve bilo protiv nas a nekad iz želje što se budi u svakom ljudskom biæu da ima nekog pored sebe da bude necija maza .Ja sam bila tvoja maza a i ti moja...... |
Forfatter: izvor1961 | Oprettelse dato: 24. Okt 2014. 22:35:49 | |
| |
Stem: 0 (0 bedømninger), Visninger: 17517
|
|
|
Ingen kommentarer tilgжngelige.
|
|