|
|
 |
Svako vece od 20 casova okupljanje u Pricaonici. Dobrodosli!
|
 |
 |
|
|
PROMJENITE SVOJE VRIJEDNOSTI I PROMJENIT CETE SVOJ ZIVOT!!!
Inspiraciju za ovo sto cu napisati dala mi je jedna osoba sa ovog sajta, on ce se vjerovatno prepoznati sam....
O....Vjerujem da je zivot poput rijeke i da vecina ljudi uskace u tu rijeku nikad zaista ne odlucivsi gdje zele zavrsiti.
I tako za vrlo kratko vrijeme oni bivaju uhvaceni u struji...struji dogadjanja, struji strahova, struji izazova...
Kad stignu do mjesta na kojem se rijeka racva oni ne odlucuju svjesno kamo zele poci ili koji im smijer odgovara.
Oni jednostavno *idu kako ih voda nosi*.
Postaju dio gomile ljudi koji usmjeravaju dogadjaje umjesto njihovih vlastitih vrijednosti.
Zgog toga osjecaju da nemaju nadzor. Ostaju u tom nesvjesnom stanju sve dok ih jednom ne probudi zvuk razbjesnjele vode.
Tad otkrivaju da se nalaze dva metra od slapova u camcu bez vesla.
U tom trenutku kazu..* Oh, k vragu! *. Ali, tad je vec kasno.
Nalaze se pred padom.
Ponekad je to emocionalni pad. Ponekad je pad tjelesan. Ponekad je rijec o finansijskom padu.
Velika je vjerovatnost da je * ono sto vas trenutno opterecuje u zivotu* moglo biti izbjegnuto boljom odlukom * UZVODNO *. |
| Author: butterfly67 | Creation date: 29. П� 2008. 22:33:46 | |
| |
| Rating: 8.3 (10 votes), Views: 43642
|
|
|
Comments
| ISTINA |
19. Й� 2010. 02:29:58 |
Istina je da veæina nas živi tako kako nas reka nosi.
I ja sam jedan takav sluèaj
Zapitaš li se nekad zašto je to tako?????
Zašto nas je toliko puno što plivamo u svojoj reci?????
Neki žive u zabludi misleæi da kontrolišu tok reke.
Neki se trude da promene tok i izgaraju u tom pokušaju, ali... teško je nabujaloj reci promeniti tok!
Neki žive u neznanju i sve jedno im je kuda ih reka nosi, poput životinje u vozilu, koja mirno jede svoju šaku žita i ne zna da vozilo ide u klanicu.
Neki, pak mirno plove kud ih reka nosi, bezbrižni jer znaju da je Neko stvorio tu reku. Da nije nastala sama od sebe, ni iz èega.
Možda su i oni u prošlosti pokušali da menjaju tok reci i neko vreme mukotrpno radili na tome, shvativši na kraju da uzaludno udaraju glavom o zid
A onda su, Neèijom milošæu, razumeli da postoji Stvoritelj reke i da je tu reku stvorio baš za njih, da ju je savršeno stvorio, bez i najmanje greške i da nema potrebe promeniti bilo šta.
Istina, na reci ima puno vodopada...
ALI!!! Oni su sastavni deo onoga što se zove ŠKOLA ŽIVOTA i da se kroz život moraju savladati mnogi vodopadi i da u tome nema ništa loše, jer æemo posle svakog vodopada poneti jedno novo ISKUSTVO sa sobom.
ISKUSTVO je u stvari i jedino što æemo jednoga dana moæi da ponesemo sa sobom.
Neæemo moæi povesti ni jednog svog prijatelja...
Neæemo moæi poneti ni deliæ svog bogatstva...
Na ovaj svet smo doneli samo svoja iskustva iz prošlosti ( uglavnom ih nismo svesni, što ne znaèi da ona nisu uz nas ) i sa ovog sveta æemo otiæi jedino bogatiji za neka iskustva.
Lutajuæi u zaèaranom krugu raðanja i umiranja.
NIJE SMISAO ŽIVOTA U IZBEGAVANJU VODOPADA!!!
ONI SU TU ZBOG NAS!!! JER SU NAMA NEOPHODNI!!!
A ne zato što je Stvoritelju bilo dosadno praviti reke bez vodopada, ili što nas mrzi i uživa u našoj patnji.
Završio bih reèima Vladike Nikolaja:
,, Možda nije sve što ti donese život prijatno, ali je tebi na korist!" |
predragpei
|
|
|
| ISTINA |
18. Й� 2010. 12:22:16 |
Istina je da veæina nas živi tako kako nas reka nosi.
I ja sam jedan takav sluèaj
Zapitaš li se nekad zašto je to tako?????
Zašto nas je toliko puno što plivamo u svojoj reci?????
Neki žive u zabludi misleæi da kontrolišu tok reke.
Neki se trude da promene tok i izgaraju u tom pokušaju, ali... teško je nabujaloj reci promeniti tok!
Neki žive u neznanju i sve jedno im je kuda ih reka nosi, poput životinje u vozilu, koja mirno jede svoju šaku žita i ne zna da vozilo ide u klanicu.
Neki, pak mirno plove kud ih reka nosi, bezbrižni jer znaju da je Neko stvorio tu reku. Da nije nastala sama od sebe, niizèega.
Možda su i oni u prošlosti pokušali da menjaju tok reci i neko vreme mukotrpno radili na tome, shvativši na kraju da uzaludno udaraju glavom o zid 
A onda su, Neèijom milošæu, razumeli da postoji Stvoritelj reke i da je tu reku stvorio baš za njih, da ju je savršeno stvorio, bez i najmanje greške i da nema potrebe promeniti bilo šta.
Istina, na reci ima puno vodopada...
ALI!!! Oni su sastavni deo onoga što se zove ŠKOLA ŽIVOTA i da se kroz život moraju savladati mnogi vodopadi i da u tome nema ništa loše, jer æemo posle svakog vodopada poneti jedno novo ISKUSTVO sa sobom.
ISKUSTVO je u stvari i jedino što æemo jednoga dana moæi da ponesemo sa sobom.
Neæemo moæi povesti ni jednog svog prijatelja...
Neæemo moæi poneti ni deliæ svog bogatstva...
Na ovaj svet smo doneli samo svoja iskustva iz prošlosti ( uglavnom ih nismo svesni, što ne znaèi da ona nisu uz nas ) i sa ovog sveta æemo otiæi jedino bogatiji za neka iskustva.
Lutajuæi u zaèaranom krugu raðanja i umiranja.
NIJE SMISAO ŽIVOTA U IZBEGAVANJU VODOPADA!!!
ONI SU TU ZBOG NAS!!! JER SU NAMA NEOPHODNI!!!
A ne zato što je Stvoritelju bilo dosadno praviti reke bez vodopada, ili što nas mrzi i uživa u našoj patnji.
Završio bih reèima Vladike Nikolaja:
,, Možda nije sve što ti donese život prijatno, ali je tebi na korist!" |
predragpei
|
|
|
|
22. Й� 2010. 20:00:42 |
Nazalost ovo vreme,sled dogadjaja i jeste kao nabujala reka..uzima svoj danak..kako emocionalno tako i duhovno,materijano..a kada shvatimo..mi stigli pred vodopad..a kako dalje..
Mislim da smo samo zrtve globalizacije gde mi malo toga mozemo uciniti..pa i za nas same... |
|
|
|
|
|
|
