Pitam se koliko ljudi u ovom gradu otaljava život u svojim sobiècima. Kasno uveèe, kada pogledam napolje u zgrade mogu se zakleti da vidim lice u svakom prozoru kako mi uzvraæa pogled. Kada se okrenem pitam se koliko ih se vrati svom stolu i napiše ovo isto isto:Otvori oèi i pogledaj sunce. Gledaj što duže. Kada nakon toga spustiš pogled videæeš tamnu stranu svetlosti. Onda zažmuri i zamisli mene. Što duže... Kad otvoriš oèi videæeš sunce.