Bože,kako ima bistre i nežne oèi- pomislih sinoæ gledajuæi starca dubokog pogleda. Imao je oèi svetle poput potoka koji æu kasnije sanjati. Pokušavaæeš da ga preskoèiš, pa æeš se baciti u travu i ležati upijajuæi u sebe vrelinu dana. Brisaæu ti kolena poljubcima i dlanovima smežuranim od duge potrage po dnu potoka za kamenèiæima zelenim kao ljubav u tvojim oèima.