goto

Otimam se oseæaju da sam ponovo zalutala u mraène hodnike beznadja. Èujem vetar kako me doziva, negde sa zapada, gde Sunce u smiraju dana priziva Mesec da osenèi moje putanje zacrtane u Svemiru.
Kao ptica, prepuštam se vazdušnim strujama da me nose tamo gde me srce vuèe odavno. Mnogo toga sam niz reke pustila , da brzaci odnesu u nepovrat. Gubila tako sebe , tražeæi naèin da te zaboravim i potisnem iz seæanja. Ali ništa vredelo nije.

Autore: goto

data di creazione: 07. Ago 2014. 22:02:00

Votazione: 8 (1 voti), Viste: 15603

Nessun commento disponibile.