カテゴリー: すべてのカテゴリー

IMITACIJA ZIVOTA...

…Proslost se vuce za mnom kao ofucali macak…pokusavam da te zaboravim,da zaspim,da sanjam nesto lepo…u mojoj sobi harmonija tisane…pustos I mrak…snovidjenje…plutam u moru snova…bure me lome,razbijaju o stene…bas kao talas…kao da sam talas,isti I nevazan,hladan…najgore je sto ne znam sta osecam…toliko je glupiranja I foliranja medju nama…ponasamo se kao deca,a dovoljno smo zreli da se naucimo pameti I lepom ponasanju…teramo inat I kontru jedno drugome,prepucavamo se,lazemo…nikako ne iksazujemo osecanja…ja postajem figura od stakla…ne lici na mene,ali moram da odustanem…nemam ni snage,ni volje da ti se umiljavam I cekam tvoju milost…skupljam mrvice milosrdja I zadovoljavam se tim truncicama…zarad cega?...tebe?...dobar deo zivota mi je propao…cekam,zaludjujem se…nadam se da ces ponovo biti moj…da cu ostvariti svoj san,iluziju…suze krijem u sebi,punim flasu I na silu je zatvaram…a ona,samo sto ne pukne…nema gde vise da talozi bol…Dusa mi se raspala…rasirila po sobi poput nekog zlog duha…a ja mrtva dusa,vec odavno…telo ne osecam,ne mogu da razmisljam,oci mi se sklapaju…samo ne mogu da svatim kakva me to sila vezuje za tebe…Zasto ne mogu da uzvracam ljubav drugima,da zavolim nekog drugog…A tvoj lik svuda…postajem zavisna…luda…jurim te po sobi,mastam,ocajna sam…pa se pokrijem,sakrijem od sebe same…nemam cime da ispunim prazninu,I pisem…ti si daleko…toliko je prepreka izmedju nas…sudbina nikako ne dozvoljava da se priblizimo jedno drugome…da konacno opet budemo zajedno…istinski I bez prepreka…bez cekanja da obistinimo snove…nista.kao I uvek…izgleda da nam nije sudjeno…moracemo da pripadamo drugim ljudima I da se tesimo # da je to tako trebalo da bude…tebi to nece tesko pasti,jer se snalazis u svakoj situaciji…I pravi si predstavnik svih kazanova…ali ja cu I dalje patiti,a sto je najgore,voleti te…luda glava,ludo srce,luda mladost…to niko ne moze da shvati…gledaju te kao da si pao sa marsa…govore da postoje I drugi,da vreme leci sve…samo,ja ne vidim da su moje zalecene…mozda prevare I utihnu na tren…pa u trenutku kad se najmanje nadam,polude…znam da si ti moje sve…I znam da te volim vise od svega na svetu…sanjam te svake noci,jurim zvezde padalice…zamisljam jedno te istu zelju vec dugo…zatvaram oci I secam se tvog lika…tvoje kose,ociju,usana…brojim dane…menjam sebe da bih tebi bila bolja…a onda sve padne u vodu…Od pogleda se ne zivi,iako ih oboje razumemo…trebaju mi poljupci,tvoji dodiri I tvoja blizina…nije nestvarno,samo malo truda sa tvoje strane…nastavljam da patim u svojoj tami I tisini bola…razgovaram sa tugom,svojim nerazdvojnim ortakom…ne prepoznajem vise samu sebe…bezim od sadasnjosti…harmonija tisine umiruje moju slomljenu dusu…plasim se da ces se jednog dana vratiti sa nekom drugom osobom,koja ce te bezbrizno drzati za ruku,ne znajuci da te neko ceka I voli…plasim se da ce tada biti suvise kasno da bi smo ispunili sve nase snove… Author: Lutak_z 作成日: 19. Jul 2008. 02:58:00

評価: 10 (1 votes), 見る: 10189

利用できるコメントはありません。