Neæu biti sentimentalan i reæi koliko mi nedostaješ.
Biæu onda kada ti kažem: hvala ti za sms ...sankice,bajalice, i ostale slatke trice, ali mi one ne mogu zameniti TEBE,tvoj osmeh, ruke...
Možda bi bilo dovoljno i jedno prosto, iskreno: Vladimire, trebaš mi!
Znam da to neæeš reæi, ako si pametna, nemoj.
Meni je sada svaki minut kao godina dok èekam tvoju poruku koja se ne piše, ne izgovara...
Onda nemoj ni "bockati", gubiš vreme i ne pomažeš ni sebi ni meni...
Znam da ti je stalo do mene, i dobro sam u svojoj groznici!Baj,CÈ. Baj i vidimo se kad ozdravim.
I nemoj sad ti da se razboliš!  |
