MOJ TAJNI I JA....

Ponekad upoznamo ljude koje znamo od uvek.
Prvi put ih vidimo a osecamo ih.
Znamo odmah kakvi su i od cega su.
Nismo ih nikad do sada videli ali ih poznajemo.
Ne mozemo sebi objasniti zasto su nam toliko bliski,a i ne pokusavamo...jer bitno nam je samo da nam je sa njima lepo i da smo opusteni kraj njih.
Volimo iste stvari..na isti nacin gledamo na zivot..istim se stvarima smejemo i uzivamo u onom sto volimo.Takvi smo moj Tajni i ja.

Znam ga od uvek.On je ja i ja sam on.
Postoji ipak nesto u cemu nismo isti.
Na tuzne i bedne stvari ne gledamo istim ocima, a bedni smo mi.Ja i on.

Krijemo se da nas niko ne vidi...krijemo da niko ne sazna da imamo jedno drugo...pred drugima glumimo da se ne poznajemo.

Lazemo one koje mozda volimo...ali za koje znamo da sigurno vole nas.To nam daje snagu i pouzdanje...mi smo voljeni i zato smo jaki.Vole nas oni koji zele da budu voljeni...a mi ih i mozda i ne volimo ali im dozvoljavamo da nas vole!

Trebamo jedno drugo...ocajnicki...jer jedino kad smo zajedno mi znamo ko smo i sta smo.Jedino tad.

Opet idem tamo,tamo negde gde je on.Idem,da bi se osetila zivom.Osecam drugaciji vazduh..ostriji...gledam u nebo.Vidim predivno nebo i divne bele oblake.
Razmisljam koliko dugo vremena nisam videla oblake.Sve je ovde cistije.. put kojom putujem...i kuce i sume i grad...sve..bas sve!
Lepo mi.Ovde je sve drugacije i lepse iako me ovi ljudi ne poznaju.Nisam njihova...ali prihvata me ovo nebo i ovi oblaci jer ovde sam dosla,da bih bila sa njim.
Saljem mu poruku:Stigla sam.
Ne dugo zatim cujem poruku.On javlja: Veceras sam sa tobom.
Srce pocinje jace da mi udara...zamisljam nase trenutke bivse i buduce i ta sreca me odvodi u san...
Noc je pala.Cekam ga.Otkljucavam vrata jer treba svakog trena da dodje.Vrata ostavljam tako..otkljucana da odmah udje...bez kucanja,da ga niko ne vidi..jer on je Tajni.Cujem kucanje.Tu je.

Ne ljubimo se i ne rukujemo se.Samo se smejemo i pozdravljamo.De si ti Lutak rece mi...Pa tu sam odgovaram.
Sedamo na krevet....pocinjemo da pricamo
Kaze mi: Nisam hteo da dodjem ovog puta...Kada sam primio poruku rekao sam sebi: Necu ici....ali ti si me urekla.....nisam mogao da se obuzdam...
Pocinjem da se smejem.I ja i on.Pokusava da bude duhovit ali ja znam da je iskren.
Ne ljutim se ..zato ga trebam...sto je uvek iskren i sto ne postoji maska na njegovom licu.
Njegova iskrenost me ne boli i ovog muskarca sto sad sedi kraj mene vise ne volim i nikada vise necu, ali trebam ga...trebam ga da se osetim zivom i da sa njim budem ono sto jesam!
Ne volimo se..ali trebamo jedno drugo.
I sedimo jedno kraj drugog na krevetu.
Pijemo vino...gledamo se...bez dodira.Ne dodirujemo se dugo...predugo..jer zelimo da zelja za nama samima postane sto veca.
Gasim svetla..palim svece i rasprostirem crno cebe na pod sobe..bacam i jastuke..eto tako, cisto da nam se nadje.
Krecemo da nestajemo sa ovog sveta i odlazimo u svet dodira i zadovoljstva.Goli smo,pijani i zivi.

Ne postoji niko i nista na ovom svetu sem nas...samo mi..nasa tela i zadovoljstava.Jedno zadovoljstvo prelazi u drugo pa u trece...ne mozemo da prestanemo......ponekad uzivamo u neznosti a vec sledeceg trenutka u grubosti..zavisno od toga u sta se tog trenutka pretvorimo.Pijemo i topimo se u hiljade boja.Vidim boje..konacno!

Po cele dane jedemo, pijemo i lezimo.Svakim danom smo umorniji i iscrpljeniji.Ponestaje nam snage, a i maste...zato treba da se rastajemo i da ide svako na svoju stranu.

I odlazi.Odlazi bez poljubca ..samo mi rece: Odoh ja...ne volim rastanke....

Ostajem opet sama u hotelskoj sobi.
Ne znam sta cu,ni gde cu, ni kod koga cu.
Ne mogu da pricam...place mi se.
Usamljenost me boli.Sloboda boli.
Ne moze mi ni sa kim biti tako lepo kao sa njim .
Niko mi ne moze pomoci....Moze mi pomoci MORE
setih se,uzimam stvari i idem njemu...moru...
Opet putarim..Stalno negde putujem a nikad nigde da stignem...
Ipak,najlepse je kad stignem na more.
Tu sam,gledam ga.Predivno je. Idem da plivam,da ga zagrlim..idem da nestanem u ogledalu onih divnih oblaka i onog neba...Osecam njegov miris..isto mirise kao nekad davno kad sam zadnji put bila u njemu.
Ronim,prevrcem se u njemu...lezim na njemu...mislim na NJEGA...eh da ga volim kao ovo more...,da mi rasiri ruke kao ono...i da me primi u sebe.
More daje zivot ali ON to ne moze da da.Jer niko nam ne moze dati ono sto nema.
Osecam se cistom...svi mirisi NJEGOVI sa mene nestaju...danas ga se secam a sutra necu vise.
Sutra cu se secati samo mora...i njegovog zagrljaja.
Ove topline sto mi je dalo.
Sutra cu se secati kako sam bila ziva kad odem tamo gde postoji puno ljudi ali sa maskama na licima..koji nisu kao moj Tajni....tamo gde ne vidim oblake nikad...tamo gde svi glume da imaju dusu da bi te sto jace i dublje povredili...tamo gde nema mora.
Ali ko zna sta nosi zivot...mozda i tamo jednog dana sretnem nekog ko je kao moj Tajni...ali ko ce mi dozvoliti da ga volim....

Autors: Lutak_z

Radīšanas datums: 19. Jū 2008. 03:03:19

Rating: 10 (1 balsu), Pārlūkošanu: 10587

Nav komentāru.