Šapuæem...dlanovima ...

Šapuæem ...tiho ...dlanovima ...koji se spuštaju niz brežuljak tvojih grudi...koliko te želim...usidren u tebi... uzdasima ispitujem svaki nabor tvoje kože dok se utapaš u lukovima koji nude Raj....Rastopljeno i lepljivo kao med klizim u tebe...I vodim ka trijumfu strasti... Tvoja koža nagrižena heroinom tvoje požude upija svaki moj pokret...prstima hrlim ka pravolinijskoj stazi na tvojim leðima...Slivam se niz tvoje telo u vodopadima...a u isto vreme neèujno, kao pero, omamimte usnama...poljubim ispod levog uha...i ostavimtrag napukle breskve na tvojoj koži...Prstima sviram melodiju dodira...A, kada odem...još uvek je èuješ kako bubnja u ušima...Da, kad odeš brišem hladna jutra i haotièno vreme u glavi...pogled na vrata...tišina rastapa preostale èestice tvog glasa...tvojih dodira...Bez glasa...a mogao bih da napišem roman od reèi...da prekrijem težinu beskorisnosti tvog odlaska...I savijen u sopstvenu šaku prepuštam se nemiru...gubim se u njihovim virovima...bacam beleške, raspakovane misli, zakljuèane reèi...noktima grebem umazana stakla seæanja i puštam sunce da uspava dan...od toplote se znojim i seæam se dodira, obeæanja, stvarnosti, snova, istine, laži, iluzije...gubim razum...i opet...razmièem zidove, kolaže bez boja rastapam u ono što si nekada bila ti...

Schrijver: dacha67

Datum van aanmaken: 26. aug 2010. 11:11:55

Beoordeling: 10 (1 stemmen), Bekeken: 6802

Er zijn geen opmerkingen beschikbaar.