Kategori: Alle kategorier

PATNJA...

Mislim da zaista neki moraju sve na tezi nacin. Iz nekog razloga koji ponekad i ne moramo znati. Ali to nije razlog da mislimo kako smo najnesrecniji i kako su svi nasi pokusaji i nadanja uzaludni. Ponekad zanemarujem cinjenice, zamagljujem oci lazima. Ne lazem druge. cak mislim da sam okrutna u iznosenju istine, pa ko prezivi neka prica.Lazem sebi. Ali ne dugo i ne toliko da se izgubim u maglama cudesnog sveta. Ne. Saspem ja tu istinu jednako okrutno i sebi. Mozda je malo bolnija zbog zavaravanja, ali je barem istina. Nikad se ne smatram nesrecnijom od drugih. Naprotiv. Vjerujem da me u zivotu prati sreca. Ljudi olako odbacuju lice srece iz svog zivota. To je do percepcije, do naseg dozivljaja stvarnosti. Da, mogu se baciti u depresiju i reci da mi je sve do sada prezivljeno vise nego dovoljno za ovaj zivot. I sta onda? Da propustim ostatak svog zivota? Da ga provedem u oplakivanju? Ne. Ostaje jos vremena da se stvari pokrenu na bolje. Mozda se nikad ne pokrenu, ali to nije moj problem, jer ja jednostavno moram ostati do kraja bitke. Moja briga je kako da ucinim zivot boljim i kvalitetnijim sebi i drugima. Na kraju cu znati, mozda. Hocu da pokusavam. Izgradila sam svoje mehanizme za prezivljavanje. Pisanje je jedan od nacina. Mozda je u svemu previse tuge. Ali to je nacin da budem sretna kad stavim tacku na slova o jednoj emociji. Neke se vracaju uvijek. Konstante su mog pisanja. To su oni duboki zarezi u dusi koje je tesko zakrpiti zahvatima olovke i papira. Jesam li prezivela pakao? Zavisi kako se uzme. Svakom je coveku njegov bol najveci na svetu. Svi mi zivimo svoj pakao. Nesreca je u glavi coveka. Ona zena o kojoj sam pisala i jeste i nije nesrecna. Relativno je. Mozda zivi ispunjeniji zivot od nekog prolaznika koji je sazaljeva. Jer skloni smo uvijek prvo komentarisati druge, a ne vidjeti svoju sliku u ovom svijetu. To je nasa stvarna nesreca. Mozda je ovaj zivot jedno ludilo. Ali moje je da se borim i ostanem normalna. Rodjena sam sa pobunom u venama i ne pristajem na ono sto mi se nudi ako znam da mogu uciniti da bude bolje. Ako u svemu tome ostavim traga na druge ljude, jer ja sama sebi nikad nisam konacni cilj i svrha, onda ima smisla. Mozda jednom nekom covjeu ponudim obrazac za prezivljavanje. A to je vec sreca! A sreca nije imati sve sto pozelis. Sreca je umeti ziveti s onim sto imas i biti sposoban videti srecu u svemu sto ti se servira u ovom zivotu. Naravno, ne uljuljkivati se u sadasnjem trenutku, vec teziti da vec sutra stvari budu jos srecnije. Tesko je. Strasno je tesko. Zato cu i sebi, a i vama koji ovo citate otvoriti vrata jos jedne okrutne istine: ’Da bi grane stabla dosegle nebesa, korenje mora dosegnuti pakao.’ Ne kazem to ja,vec alhemicari iz srednjeg veka..... Skrevet av: Lutak_z Dato opprettet: 19. Jul 2008. 03:00:39

Rating: 10 (1 stemmer), Visninger: 10168

Ingen kommentarer er lagt til.