Inkvizicija I
Dosta je mraèno u hodniku tvoje garsonjere. Kroz prozor prodiru veèernja svetla grada i cela soba je u polumraku. Zatvaram ulazna vrata i pipanjem nalazim kljuè u bravi. Pažljivo zakljuèavam i trenutak osluškujem da li je jedva èujni klik zakljuèavanja nekoga uznemirio. U hodniku iza zakljuèanih vrata tišina. U sobi takodje. Na prstima prelazim hodnik i zastajem na vratima sobe. Kroz polutamu nazirem raspored nameštaja u sobi. Televizor je ukljuèen, ide neki muzièki spot, ali bez tona. Ekran deluje kao jedino osvetljenje. Krevet je rasklopljen, belina èašava privlaèi pažnju. Znaš da si svojim ponašanjem zaslužila kaznu i da te zbog toga èeka “Inkvizicija”. Znaš da za to nije potrebno raspremiti krevet, ali ipak... Oèi mi se navikavaju na polutamu, lagano nazirem tvoj oblik ispod èaršafa. Samo stopalo viri, sa one strane, pored prozora. I kosa još uvek skupljena u rep, s druge strane, takodje prema prozoru. Rekao bih da ti je lice okrenuto prema zidu, ali se slabo vidi u tom delu sobe. I ne znam da li žmuriš ili ne. Osluškujem pažljivo, zadršavam dah. Ne èluje se ništa, samo ravnomerno pomeranje èaršafa u ritmu tovog disanja. Da li to spavaš? Da li je moguæe da te je, dok si oèekivala inkviziciju u uhvatio san? Na prstima ulazim izmedju zida i kreveta, provlaèim se pored sklopljenog stola i stolica naslonjenih na zid, i prilazim uzlglavlju. Stojim pored kreveta, pokušavam da dokuèim da li spavaš. Moraæu da proverim, nisam siguran. Lagano otkopèavam kaiš i dugmad na šlicu i spuštam pantalone do kolena. Puštam ih da padnu na pod. Alka kaiša lupi o parket, platno pantalona ublažuje zvuk. Ne skidam pogled sa tvog lica u mraku, oèekujem da otvoriš oèi. Medjutim ništa. Spuštam gaæice, iskoraèim iz njih i pridjem bliže krevetu, naslanjam se kolenima na ivicu. Tvoje lice je blizu, oseæam dah na goloj koži. Da li gledaš kroz trepavice, da li si svesna šta ti se sprema? To me uzbudjuje, hemija poèinje da radi, poèinje erekcija. Moram da proverim, da li si budna. Naginjem se napred, posežem rukom preko tebe oslanjam se na drugi kraj kreveta, pokušavam da dokuèim u kom si položaju zaspala. Trudim se da te ne dodornem, da se probudiš od mog uzbudjenja, ne od dodira. Medjutim moja muškost se spusti na èaršav, ispred tvog lica. Veæ vlažni glaviæ oèeša te za trenutak po obrazu, ostavljajuæi vlažan trag. Ne pomeraš se. Zaista spavaš. Nikada ranije se nisi ovoliko dugo opirala mojim prilazima. Obilazim krevet i prilazim mu s druge strane. Uz put preko glave skidam majcu. Ispod èaršava, s ove strane viri samo stopalo i deo lista. Fina okruglina lista zove na dodir. Pažljivo, uzimam ivicu èaršava i lagano odižem sa tvoje noge. Pojavljue se celo list. Sad vidim da ležiš na stomaku. Uoèavam drugu nogu, još uvek pod pokrivaèem, ispruženu kao i ova. Razmaknute. Moje uzbudjenje raste. Da li upošte imaš nešto na sebi pod èaršavom? Pokrivaè skriva sve osim stopala, golog lista i prevoja kolena, ali se sve jasnije naziru ostale obline. Opirem se neodoljivoj želji da prstima predjem po stopalu i donjim prevojima prstiju, da uvuèem svoje prste izmedju palca i ostalih prstiju na tvojoj nozi. To bi te sigurno probudilo, ali ja to još ne želim. Povlaèim prekrivaè sve više i više, otkrivam ti i drugu nogu. Sada je sasvim jasno, spavaš potrbuške. Penjem se na krevet, kleèim i dalje podižem èaršav. Jedna tvoja noga je izmedju mojih, trudim se da te ne dodirenem, ali je to u ovom položaju nemoguæe, naše se noge sve više dodiruju. Oseæam toplinu tvoje kože a srce mi sve brže kuca. Ne, nije još vreme za budjenje. Dižem pokrivaè dalje, pojavljuju se butine, sve više i više. O, zaista nemaš gaæice, potpuno si gola… |
