Ja osecam danas da u meni tece Krv predaka mojih, junackih i grubih, I razumem dobro, u to mutno vece, Zacto brojne igre u detinjstvu ljubih.
I prezirem tugu, zaboravljam bolju, Jer u meni tece krv predaka moji’, Mucenika starih i junaka koji Umirahu cutke na strasnome kolju.
Jest, ja sam se dugo sa prirodom hrvo, Uspeo sam - sve se moze kad se hoce - Da na ovo stro i surovo drvo Nakalemim najzad blagorodno voce.
I sad, ako placem kad se mesec krene S oreolom modrim niz nebesne pute, Il’ kad stare sume, carobne sirene, Jedno tuzno vece zlokobno zacute,
Ja osecam ipak, ispod svezih grana I kalema novih, da, ko nekad jaka, U korenu starom struji snazna hrana, Neiscrpna krepost starinskih junaka.
Sve iscezne tada. Zaboravljam bolju, A preda me staju redom preci moji, Mucenici stari, i junaci koji Umirahu cutke na strasnome kolju... ___________________________________
Uzo deda svog unuka, metn’o ga na krilo, Pa uz gusle pevao mu Sto je negda bilo. Pevao mu srbsku slavu - I srbske junake - Pevao mu ljute bitke - Muke svakojake. Dedi oko zablistalo, Pa suzu proliva, I unuku svome rece Da gusle celiva. Dete gusle celivalo; P’ onda pita živo: "Je li, deda, zasto sam ja Te gusle celiv’o?" "Ti ne shvatas, Srbce malo! Mi stariji znamo! Kad dorastes, kad razmislis, Kaz’ce ti se samo!" _____________________________________
Otadzbino, majko moja, I dedova mojih slavni’, Dokle stizu krila tvoja I pitome tvoje ravni? Pokazi mi medje svoje, Tvoje gore, reke tvoje. "Od Budima, do Soluna, I gde Timok zlatni stize, I gde sumi bistra Una, I Lovcen se nebu dize - To su moje krsne gore, Kuda Srbi srbski zbore". Otadzbino, majko moja, Sto je tuzno lice tvoje? Zasto hrabra deca tvoja Suzom kvase lice svoje? Kakav bol im muci grudi, I duboki uzdah budi? "Moja deca suze liju, Jer ih dusman muci stari, Dusmanski im krvcu piju: Turci, Nemci, i Madjari. Sto slobodan svuda nije, Zato Srbin suze lije". Otadzbino, majko tuzna, Ima l’ koga u mom rodu, Da raspali roba suzna Na boj sveti za slobodu, Ko u doba ona stara, Protiv Huna i Avara? "Prihvatite luc slobode Usred ove ropske tame; A stariji nek vas vode Gde ginuti valja za me: Knjiga, to je luca tvoja, Srbadijo, nado moja!" ________________________________
Junacku pesmu moj deda voli svaku, Al’ najvise onu o Kraljevic Marku. Dok Marko Musu za percin vuce I moj deda k’o da ga sa njim tuce.
Odjednom poskoci, hukce, lulu pusi, Ko sabljom mase dok nesto ne srusi. Baka mu se cudi, mrmlja, tiho krsti - Cuti, stara! - deda ce - Daj ne brsti.
Deda se u sve to tako jako uzivi, Hoce tisinu, svi su mu nesto krivi. Kad Marko na kraju pobedi Musu, Kao da mu deda smace glavu rusu. ________________________________
U boj! Za narod svoj! Da crnoj noci svane, Da jako sune grane, Da Srbin lance zdere, I tesku kletvu spere, Kletvu sa srama svog - Pa da nas vidi Bog! Za narod svoj Napred - U sveti boj! - U boj!
U boj! Za narod svoj! Zove nas duh slobode, Dobre nas zvezde vode, Silje nas majka setna I patnja petstoletna, Goni nas roblja plac, - Sinak nam pruza maè. Za narod svoj Napred - U sveti boj! - U boj!
U boj! Za narod svoj! Ne znamo,braco draga, Kakva je vraska snaga, Al` nek su sami lavi, Junak ce da ih smlavi, Zverska je njina grud, - Al` tu je strasni sud! Za narod svoj Napred - U sveti boj! - U boj!
U boj! Za narod svoj! OVO SU SVETI DANI, SADA SE SLOBODA BRANI, Na diku celom svetu Rusimo silu kletu. Volimo posten grob Neg` biti turski rob! Za narod svoj Napred - U sveti boj! - U boj! __________________________
Mlad k’o zora prolecnjega dana Iz ociju plamni biju zraci, Hrabar kao Kosovski junaci, I blag kao vetar s juznih strana, Vedar kao tihi osmeh srece, U boj to se dobrovoljac krece.
Na prsima krst Kosovski nosi, K’o vitezi u vremenu davnom, I dok s neba kisa tiho rosi, Gordo stupa pod trobojkom slavnom... Po licu mu nezan osmeh sece, U boj to se dobrovoljac krece.
K’o svi oni koji samo vole, On sav blista u jarkom sjaju, Neme usne zarko Boga mole, Za blagoslov i zavet Mu daje, Da ga nikada izneverit’ nece... U boj to se dobrovoljac krece. |