K’o pahulja nezna u mom srcu spava, svijena u skute zabranjenih zelja. Dodiru daleka ali srcu draga, videce u meni samo prijatelja. Ne smem da je budim ni recima kvarim... treptaj moga srca snova melodija. Eh taj sanak njeni osmehom zacinjen, u samoci mojoj dusu mi opija. I tako ce proci mnogi dani moji, a i ceznjom budne nespavane noci. Ostani skrivena zeljo nedostizna, tu gde niko nije i niti ce doci...
D.Timic |