goto

Otimam se oseæaju da sam ponovo zalutala u mraène hodnike beznadja. Èujem vetar kako me doziva, negde sa zapada, gde Sunce u smiraju dana priziva Mesec da osenèi moje putanje zacrtane u Svemiru.
Kao ptica, prepuštam se vazdušnim strujama da me nose tamo gde me srce vuèe odavno. Mnogo toga sam niz reke pustila , da brzaci odnesu u nepovrat. Gubila tako sebe , tražeæi naèin da te zaboravim i potisnem iz seæanja. Ali ništa vredelo nije.

Author: goto

Creation date: 07. Avg 2014. 22:02:00

Rating: 8 (1 votes), Views: 15620

No comments available.