Prizivam buðenje stihova, da mi se lepotom suton ukrasi. Reè odaslana titrajem anðeoskih lira, tamu neosnovanih strahova, za svagda gasi. Dužnom toka, vijugave bujice življenja. U dubini oka, nièu mlade vlati promišljanja. Napojene su eliksirom maštanja. U konturama zamišljenih slika, nasluæuju moguænost bliskog ostvarenja. Damari ohrabrenja snagu bude. Iskren, kao devojaèka suza, bljesnu trenutak èisti. Sazreva na harfi muza. I reè, pred zoru pade. Pred sobom maglinu bistri. Jutrom æe mi pesma oplemeniti nade. Prosvetljeni trenutak se iskri. |