Dragi urednice,
Vatreni sam borac protiv muskog sovinizma. Pristrasni sam zastupnik zenskih interesa i veliki pristalica ravnopravnosti polova. Odnos prema zenama pokazujem, pre svega, u svojoj kuci i prema svojoj zeni.
Ne bih zeleo da me shvatite kako se hvalisem, ali bih hteo da navedem nekoliko primera iz vlastitog braka:
- ako je bolesna, mogu da se okupam i sam;
- ako zavrsi sve poslove, moze da strika do mile volje;
- ako sam procitao novine, odmah sutradan moze da ih cita i ona, pod uslovom da samnom ne komentarise sta je procitala;
- ako je jeftina struja, moze da ukljuci radio ili TV
- ako nocu primetim da sam otkriven, pokrijem se sam, a sa njom o tom propustu razgovaram u pogodno vreme;
- ako se dete prehladi, sama bira koga da bijem, nju ili njega...
Ako se kao ljudi dogovorimo, kod mene sve moze:
- moze da kupi sve sto ja odlucim;
- moze da se upozna sa mojim prijateljima;
- moze da joj, slucajno, pregori sijalica;
- moze da pali ringlu cak i kad kuva kafu;
- moze da se kupa, sem kada sam lose raspolozen;
- moze da se javlja na telefon, ako ja nisam kod kuce;
- moze da se sminka pod uslovom da sminku ne kupuje;
- moze da pozove u goste i njene roditelje i rodjake, ali da pricaju tise i da postoje ozbiljni razlozi za dolazak;
- moze da pegla i pere prozore kad hoce, pod uslovom da sve bude cisto i ispeglano...
Nikad ne zaboravljam da je to moja zena i da smo u svemu ravnopravni:
- nasem petom detetu i ona je predlagala ime, koje zamalo nije usvojeno;
- za praznik uvek sedi sa nama za stolom;
- svaka tri meseca moze da kupi novu metlu;
- ukoliko se pronadje usisivac sa prigusivacem, i to cu nabaviti! Ovako smo najmirniji ako prasinu skuplja rukama;
- jednom je rekla nesto sto nije bilo sasvim glupo, sto mi se skoro dopalo, cak mi je bilo i simpaticno, sto sam joj kasnije, na odredjeni nacin stavio do znanja;
- da bi imala socijalno, prijavio sam je kao kucnu pomocnicu;
- sredio sam joj da popodne moze cuvati tudju decu;
- mada nisam sasvim zadovoljan kako pravi sir, nikad nisam odbio da ga probam;
- cesto se dogadja da potegnem do kuhinje samo zato da bih rucao. Ne insistiram da mi se rucak servira u postelji;
- dvaput sam joj galantno ustupio okrajak;
- od Nove 1983. godine oslobodio sam je obaveze da mi vraca zute metalne pare...
Brinem o njenom dostojanstvu. Trudim se da nikad ne povredim njenu licnost:
- samo kad sedim, ona stoji. Cim legnem i ona moze sesti i nastaviti sa radom;
- nikad je ne isterujem na ulicu, vec samo na terasu;
- kad je gadjam tanjirom, u najvecem besu, vodim racuna da ne okrnjim nov servis. Zbog njenog zdravlja, uveo sam plehane tanjire;
- da bih joj sacuvao ugled, nikad je ne bijem pred # i gostima;
- posto nema potrebe da noge perem svaki dan, i njene obaveze su smanjene na dva puta nedeljno...
Postovani urednice, molio bih Vas da imate u vidu, da pored zene imam i dve cerke, cak je i pas zenskog roda, tako da je ovo jedina prilika DA I JA NESTO KAZEM.
Matija Beckovic
(casopis Eva, 1992.) |
