|
| Asunto | O MENI I NJEMU |
| Mensaje | Moje su pjesme pune bola , gorkih suza. Moje su pjesme prazni stihovi , pusti mostovi . Moje su pjesme sivi oblaci, golo drveæe. Moje su pjesme iz srca koje uvijek tiho i tužno kuca. |
|
|
|
| Asunto | jesili ti ta koju trazim |
| Mensaje | zar je moguce da u ex jugi nepostoji , nijedna zenska osoba ,katolkinja ili pravoslavka od40-50 godina za ozbiljnu vezu brak  |
|
|
|
| Asunto | ... |
| Mensaje | ÈOVEK SE NE LJUTI NA OSOBU KOJU NE VOLI, VEÆ NA ONU KOJA MU NEŠTO ZNAÈI  |
|
|
|
| Asunto | Ko-rak u nazad |
| Mensaje | Kad bih mogao da napravim korak u nazad i da bude juèe, koraèao bih tako do škole (meni) Neznanog Heroja, do velikog odmora u kome te je priroda vodila put novog, divnog oseæanja- prve ljubavi. Uèinio bih sve da ne zavoliš onog kog jesi, kao ni one posle njega... Trudio bih se da zavoliš mene, i èinio sve u okviru mojih neogranièenih moguænosti da me voliš do danas. Voleo bih te za sve one trenutke kad ti je ljubav bila potrebna a nije imao ko da ti je pruži. Meðutim, moje ... |
|
|
|
| Asunto | Ne želim da znam |
| Mensaje | "Ne želim da znam koga noæas tvoje usne ljube,
ne želim da znam u kojim oèima tvoje oèi se gube,
hoæu da verujem da još si samo moj,
bar u snovima hoæu da budem ja celi život tvoj.
Ne želim videti tvoje lice sa drugom sreæno,
dok tvoja ruka neku drugu grli
za mene samo mi postojimo...veèno
svaka moja misao, svaki moj uzdah tebi hrli.
Ni okovi , ni lanci èelièni ne mogu me sputati,
ja æu veèno kroz tvoje sne kao ... |
|
|
|
| Asunto | SLUÈAJNOSTI |
| Mensaje | Jednog oktobarskog dana 1960. Godine, mali proæelavi èovek užurbano se probijao kroz masu prolaznika. Delovao je komièno pokušavajuæi da pravi duže korake no što su dozvoljavale njegove kratke noge. Mala ležernost u proceni vremena i ’èašica više’ dovele su u pitanje vezu sa jednom ženom. Pogledao je èasovnik sa izrazom užasa i ubrzao korak.
Nekoliko blokova dalje, uzrok njegove uznemirenosti, takoðe je nervozno pogledao èasovnik. Proklinjala je svoju naivnost. U ... |
|
|
|
| Asunto | xxl |
| Mensaje | Bože,kako ima bistre i nežne oèi- pomislih sinoæ gledajuæi starca dubokog pogleda. Imao je oèi svetle poput potoka koji æu kasnije sanjati. Pokušavaæeš da ga preskoèiš, pa æeš se baciti u travu i ležati upijajuæi u sebe vrelinu dana. Brisaæu ti kolena poljubcima i dlanovima smežuranim od duge potrage po dnu potoka za kamenèiæima zelenim kao ljubav u tvojim oèima. |
|
|
|
| Asunto | iz porodiènih albuma |
| Mensaje | Igram ‚‚školice‚‚ dok se bata glasno smeje sa mojih krkaèa. Ona kaèi veš po strogo utvrðenim dimenzijama i nijansama boja štipaljki. Seka joj se okaèila o trenerku i svukla je do pola guze pevajuæi na ‚‚svom jeziku‚‚. Vièe na malu i pokušava da se otkaèi od rukica. Zajapurena je, zadihana, kosa joj neuredno pada na lice. Gleda u mene i èita sa usana:‚‚Volim te‚‚. Smeje se nemoæno i kaže:‚‚Èik napravi od ovog prièu.‚‚ |
|
|
|
| Asunto | Ljubavna prièa o patetici |
| Mensaje | Zgužvao je papir i bacio ga kroz prozor. Mrzeo je izdavaèe i zadate teme, ali od neèega se moralo živeti. Dugo je buljio u papir, zatim zapisao:
"Marija, otkada sam Vas zavoleo definicija mog mentalnog zdravlja je teško - teško: ili pomislim na Vas pa mi je teško, ili mi je teško pa pomislim na Vas. Glava mi je u torbi, ruke u džepovima, èir u stomaku, voda u kolenima, jedna noga u grobu. Pa dobro, gde sam tu ja? Sveèano izjavljujem: Kada se budem osvedoèio da imate ... |
|
|
|
|
